Trigeri, Twist ili DCL sifteri --
06.03.2007
Znacaj siftera na biciklu je veliki i svaki biciklista, bio on takmicar ili ne, pre ili kasnije susrece se sa tom cinjenicom. Mozete imati vrhunsku opremu na svom dvotockasu, ali ako niste sinhronizovani sa vasim sifterima – sve je uzalud!
Ako zanemarimo same pocetke MTB-a i prvobitne rucice menjaca, mozemo reci da su sada u opticaju sledeci modeli:
- Trigger sifteri
- Twist sifteri ( zovu ih i grip shift )
- Dual control lever – iako mogu da se svrstaju u vrstu trigera, ipak, jedinstvena tehnologija ih odvaja od te grupe.
Trigger sifteri su kao varijanta koja je prva evoluirala u MTB sportu naravno i najrasprostranjeniji. Na gotovo svakom biciklu koji se fabricki isporucuje upravo su oni na volanu. Shimano je godinama bio jedini lider i sam sebi prakticno konkurent u ovoj oblasti. Tokom godina, trigger-i su evoluirali i poboljsavali se kako vremenom, tako i u zavisnosti od klase komponenata.
Ovde nece biti reci o klasama, vec o principu rada i sta su prednosti a sta mane svakog sistema.
Trigger-i rade po sistemu okidanja, kako napred, tako i nazad. Kod Shimano-a je ovo reseno ergonomski tako, da palac penje lanac na vece lancanike, a kaziprst ga spusta ( kod rapid rise-a suprotno ). Palcem moze da se preskoci vise lancanika odjednom, a kaziprstom jedan po jedan. Kod levog siftera je to jedan po jedan hod. Trigger-i su veoma dobro reseni, sigurni u svom radu,a najvise klase imaju i lagere ugradjene u svoj sistem.
Ono sto je jos jedan plus je da se moze nesmetano koristiti kocnica i u isto vreme menati brzine. Sram se poslednjih godina upustio u produkciju svojih trigger-a, koji imaju nesto drugaciji princip – naime kod njih je palac glavni i on se koristi i za siftane navise i nanize. Navise ide vise brzina odjednom (4-5), a kod levog siftera moze sa najmanjeg da se odmah predje na najveci, dakle ima dvostruki hod. Njihovi trigger-i su takodje kvalitetno odradjeni i odlicno rade.
Ono sto bi se moglo zameriti je upravo cinjenica da su ograniceni u broju preskoka pri penjanju odnosno spustanju lanca t.j. nemaju ceo dijapazon. Dalje, relativno su osetljivi zbog mehanizma koji nije bas jednostavan i koji pri padu, udaru ili intenzivnom koriscenju moze otkazati. Takodje, oni zahtevaju odlicnu nastelovanost i ostalih komponenti, inace nece raditi kako treba. Ono sto nekima moze da zasmeta je recimo i nedostatak kod najnovije serije XTR kao i kod X0 i X9 skale – indeksa u kojoj ste brzini.
Mnogi profesionalni vozaci voze trigere sa uspehom vec godinama unazad i ne bi ih menjali nizasta.
Twist sifteri su razvijeni od strane Sram-a, a kasnije ih je i Shimano prihvatio i razvio sopstvene serije.
I oni su godinama evoluirali da bi sada vec bili izuzetno pouzdani i sto je vazno ekstemno laki za upotrebu.
Obrt navise ili nanize – i to je cela mudrost. Pri tome, mehanizam im je mnogo manje slozen od trigger-a, pa samim tim i nema mnogo toga da se pokvari. Preciznost im je odlicna, a brzina siftanja zavisi samo od brzine okreta siftera. Nema ogranicenja u pogledu preskakanja brzina, dakle sa prvog na deveti ili sa prvog na treci u slucaju prednjeg – nikakav problem. Za one koje i tezina interesuje – X0 su recimo najlaksi twist sifteri kao i najlaksi uopste. Nedostatak koji se javlja je da je nezgodno i gotovo nemoguce kociti i menjati brzine u isto vreme. Zvuk promene brzine pogotovu kod ranijih modela je kao da su sifteri pukli i raspali se. Raniji modeli su i izgledom bili “jeftini”. Sram ima u svim svojim serijama od S3 pa na dalje twist siftere. Shimano ocigledno nije delio ovaj entuzijazam, pa njihovi twist shifteri pokrivaju samo nize klase opreme. Da napomenemo da kod vozaca sto se tice ovog nacina siftanja uglavnom postoje 2 opcije – “love” ili “hate”. 
Dual control lever rucice su Shimano-ov izum od pre nekoliko sezona u paru sa Low-normal zadnjim menjacima. Kao sto smo ranije napomenuli, ideja je bila da se DCL rucicama u saradnji sa ovim tipom menjaca na isti nacin menjaju brzine i napred i pozadi. DCL se radi i u V-brake varijanti i u disc varijanti. Ovde se islo i na varijantu da vozac moze da menja brzine i koci istovremeno lakse, jer se sve radi istom rucicom – rucicom kocnice. Ovakav princip odavno funkcionise na drumasima. Malo slozenije ovo deluje na terenu sa dzombama, korenjem, stenjem, gde treba uz svo truckanje kociti a da se pri tom ne promeni nehotice brzina. Ovo se naravno eliminise vezbanjem i predjenim Km. Takodje, sami sifteri nekima mogu delovati “rasklimatano”, a za onog ko se prvi put susrece sa njima – zastrasujuca promena u odnosu na klasicne siftere i twist varijante.
Za njih vazi da su sporiji od klasicnih trigera, ali je to relativna stvar, pogotovu ako se uzme u obzir cinjenica da je neko vozio normalni zadnji menjac pa onda krenuo sa DCL i low – normal sistemom. Ono sto je ovde pozitivno je sama promena brzina – koristi se veca poluga pa samim tim i manja sila potrebna da se izvede operacija. Pri padovima ili kacenju necega, sama mogucnost pomeranja cele rucice, dosta pomaze da se same DCL ne ostete ili polome. Jednom kada se ovaj sistem savlada i postane rutina, tesko da ce vozac preci na bilo koji drugi sistem. I ovde vazi pravilo – “love” ili “hate”.
Na kraju, svako ce se naci u necemu, bilo da su to trigeri, twist ili DCL. Ja vozim 2 bajka sa Shimano trigerima i dva sa Sram twist varijantama, a vozio sam i Sram trigere kao i DCL. Ono na cemu sam se ja licno zadrzao i sto mi najbolje lezi su definitivno trigeri ( sram ili shimano ) i X0 twist varijanta.
Kakvih iskustava vi imate?
Tema na Forumu
pise: MisaXtr
Komentari